О књизи: 2018 / Дуго времена, у руском јавном мњењу, гледиште о војним пословима руске државе раног модерног периода (друга половина 15. – крај 17. века) успостављено је као нешто архаично, примитивно и заостало. Живописна слика московског војног човека, који је сањао да служи суверену, а да не вади сабљу из корица, формирана у Петрово време, оставила је неизбрисив утисак на следеће генерације домаћих историчара, који су презирно процењивали ниво развоја руске војске. послови московског доба. У међувремену, такве погрдне оцене су у јасној супротности са историјском реалношћу. Током два и по века, од средине 15. до краја 17. века, руска држава је постигла значајне успехе на спољнополитичком плану: не само да је освојила три татарске „краљевине“, већ је победила пољско-литванско држава у двостогодишњем рату, али и сама постала империја. Било би немогуће постићи тако импресивне успехе без располагања поузданим и ефикасним „последњим аргументом краљева“ – добром, борбено спремном војском и одговарајућим степеном развоја војних послова. последњи аргумент” московских суверена, захваљујући којима су успели да остваре тако импресивне успехе? На ово питање одговара књига доктора историјских наука, професора В.В.Пенског, која говори о томе каква је била руска војна ствар у другој половини 15. - почетком 17. века, када је створена и тестирана московска војна машина у бројним биткама. и кампање. Ова студија није о биткама, већ о историји војних послова: величини суверене војске, карактеристикама њене структуре и управљања, логистици, војним финансијама, тактици и стратегији, опсадном рату, оружју и још много тога..